Pored svih mera predostrožnosti, koje su preduzete u cilju sprečavanja štetnog delovanja na lica i imovinu od strane drugih lica, postoje situacije koje se ne mogu sprečiti, ali se mogu ublažiti njihove posledice pravovremenim delovanjem. Jedna takva je svakako i požar. Napredak u tehnlogiji je omgućio da se požar detektuje na vreme, i time spreče i ozbiljnije posledice, kako materijalne tako i one, mnogo bitnije, po ljudske živote.
Ugradnja ovakvih sistema za zaštitu od požara je validna samo ako je instalirana od strane ovlašćenih lica, tj. lica koja poseduju odgovarajuću licencu za to. Projektovanje i ugradnja se vrši na osnovu procene rizika, odnosno u zavisnsti od tipa i namene objekta , konstrukcije itd. Procedura i sam process instalacije je strogo regulisan zakonskim normama.
Ovi sistemi imaju svoju podelu na adresabilne i konvencionalne, a koji je potrebno ugraditi zavisi od veličine objekta, stepena bezbednosti koji se želi postići itd. Konvencionalni sistemi su znatno jeftiniji i nalaze primenu u manjim objektima, dok su adresabilni namenjeni za veću preciznost lociranja požara. Konvencionalni sistemi su sastavljeni od zona. Svaka zona se sastoji od javljača, čiji broj može da bude i oko 30. Mana ovog sistema je, kada se desi da se aktivira jedan od javljača, centrali će se javiti signal alarma na zoni, ali neće biti moguće ustanoviti o kojem tačno javljaču je reč. Zbog toga je pouzdaniji i efikasniji adresabilni sistem detekcije požara. U ovom sistemu je svakom javljaču dodeljena adresa, odnosno tačna lokacija gde se nalazi, pa je prilikom aktivacije moguće tačno odrediti u kojoj je prostoriji došlo do požara. Zbog svoje visoke pouzdanosti, adresabilni sistemi se smatraju za sisteme koji obezbeđuju najveći stepen zaštite.
Ovi sistemi se sastoje iz:
- Centrale,
- Sirene
- Senzora
- Modula
- Rezervna oprema
Funkcija centrale je da poveže sve ostale komponente, da proveri i prosledi sve informacije koje dobija od ostalih uređaja. Bilo da su u pitanju konvencionalni bilo adresabilni sistemi, princip registrovanja eventualne opasnosti od požara je isti, meri se prisutnost dima, jačina plamena, visina temperature i te informacije se putem javljača dalje prosleđuju do centrale koja ih proverava i u situaciji kada se ispostavi da su vrednosti koje se mere dostigle kritični nivo, upućuje se signal za uzbunu preko alarma, a koji javlja opasnost putem telefonskih modula ili putem sirene. Moduli se upotrebljavaju u funkciji elektronske ploče i ugrađuju se u centralni uređaj sa ciljem da povećaju zone za spajanje konvencionalnih na adresabilni deo sistema , oni svoju primenu nalaze i u sistemu za izbacivanje dima. Da bi se sprečila panika potrebno je instalirati sirene sa zvučnim i svetlosnim efektima. Kada se otkrije požar, zvučna sirena će dati do znanja da je nephodna evakuacija, a svetlosni efekti su tu da obezbede bolju orijentisanost na putu predviđenom za evakuaciju. Vrlo je važno posedovanje rezervne opreme koja u sastavu ima opremu za napajanje, glavno i rezervno, kao i uređaje za testiranje ispravnosti sistema.
Potreba za instalacijom ovakvih sistema je postala sastavni deo ulaganja u bezbednost svoje imovine i ljudi. Iako se ne može u potpunosti sprečiti, može se značajno umanjiti šteta koja je prouzrokovana pojavom požara.
