Za izradu bunara neophodno je korišćenje određenih metoda kao što su iskopi ili bušenje. Bunar je zapravo vertikalni hidrogeološki objekat izveden u zemljištu čija je uloga eksploatacija ili osmatranje podzemnih voda.
Kada govorimo o osnovnoj podeli i vrstama bunara tu se pre svega misli na sam način njihovog nastanka odnosno izgradnje, koliko su duboki, koji izdan je u pitanju iz kojeg se uzima voda i na koji način se ona izvlači iz bunara.
Izgradnja bunara stvara podelu na one koji su:
- Kopani – mnogo godina unazad ovo je bila uža specijalnost specijalnih majstora koje su zvali bunardžije. Santrači ili đermi nalazili su se uglavnom iznad ovih bunara.
- Kod bušenih bunara postoje različiti načini izrade, kao što su udarna metoda bušenja, rotaciona ili kombinovana.
- Utisni bunari.
Kopane bunare možete najčešće sresti. Iz njih je snabdevanje vode najbolje kada su u pitanju potrebe manjih potrošača. Njihova optimalna dubina je oko 20 metara do maksimalnih 50 – ak. Što se tiče dubine vodonosnih slojeva kod ovih bunara ne bi trebalo biti ispod 5 – 6 metara.
Izrada bušenih bunara je sve više zastupljena u poslednje vreme. Sa sanitarnog aspekta oni su u mnogome bezbedniji i bolji u poređenju sa kopanim bunarima a mogućnost zagađenja vode je minimalna. Bušeni bunari mogu se eksploatisati bilo da je reč o plitkim ili jako dubokim vodama, odnosno izdanima pa čak i ako je u pitanju dubina od 1000m i više. Bušeni bunari su duboki od 150 – 200 m. U procesu bušenja koriste se razne ručne i mašinske metode jer je to jedini pravi način kako bi se postigla odgovarajuća dubina. U postupku zacevljivanja ovih bunara obavezno je korišćenje čeličnih, pocinkovanih, inox ili plastičnih cevi.
Da bi se bunar izbušio na odgovarajaći način u početnom postupku potrebno je da se buši od većeg ka manjem prečniku i na taj način ostvari željena dubina. Za zacevljivanje obavezno je korišćenje cevi sa manjim prečnikom. Zacevljivanje vodonosnog sloja obavlja se bunarskim filterskim cevima različite konstrukcije. Mogu biti mostičave, žičane, slotirane, višeslojne i dr. Ovaj postupak omogućava prolaz i drugim vodama iz okoline u sam bunar. Donji deo bunara predviđen je za postavljanje taložnika i konusnog završetka čija je uloga jednostavnije održavanje bunara.
Potrebe bušenja bunara:
– Zbog vodosnabdevanja
– Balneoterapije
– Melioracije
– Iz sportsko rekreativnih razloga
– Industrijskih potreba
– Termoenergetike i toplifikacije
– Flaširanja vode.
Prema tipovima izdani bunari mogu biti obični, arteski ili subarteski. Prema dimenzijama bunara razlike postoje u izdašnosti i kvalitetu vode. Podzemne vode su znatno kvalitetnije u poređenju sa površinskim tokovima i nije potrebno prerađivanje vode.
